Kada čovek igra komediju, odgovornost je malo veća. Ako se publika smeje, dobro je, a ako se ne smeje – nema te nigde.
Ovim riječima je Saša Pantić, koji je pisao tekst i režirao hit komediju “Gospođa iz kruga dvojke” Pozorišta Slavija iz Beograda koja je izvedena u srijedu u Kulturnom centru Istočno Sarajevo, objasnio šta je suštinska tajna komedije. Njegov komad istražuje potragu za ljubavlju i na komičan način prikazuje kako novac može da kupi mnogo toga, ali ne i srodnu dušu.
Šantić je naveo da im prostor u Istočnom Sarajevu savršeno odgovara za ovu predstavu pošto je tu publika na metar od glumaca i da se ta razmjena energije odvija brže i ljepše nego kada se predstava izvodi u većem pozorištu. Pantić napominje da je naslov ovom djelu dao zbog stalne srpske podjele na Srbe iz Vojvodine, Srbe iz Hercegovine, Srbe iz Republike Srpske, Srbe sa Kosova, Srbe iz Temišvara i da je ta podjela išla i na onu lokalnu – na Srbe iz kruga dvojke kao elitne beogradske i one druge koji to nisu.
– Taj krug dvojke važi za beogradski deo grada, gospodski, gde su te starije gospođe. U ovoj komediji se radi o jednoj gospođi koja nema ozbiljne godine, ali je u tim ranim četrdesetim i nije se udala jer nema srodnu dušu. Hoće muškarca koji hoće da lupi šakom o sto i da je vodi na koncert ozbiljne muzike. Takav se obično ne nalazi i ona kao neshvaćena iz tog kruga dvojke kreće u potragu za mužem – priča Pantić za sve radoznale koji su željni smijeha i dobre komedije.
Kamenorezac i pogrebnik koji je njen komšija, koga igra Pantić, ludo je zaljubljen u nju i sve će uraditi da taj muž bude upravo on.
– Naslov komedije je pogođen u odnosu na opoziciju koja je ljude delila na krug dvojke i ove koji to nisu. Ja sam uvek spadao u onu drugu stranu, tako da sam rešio da se našalim i sve u svrhu smeha, zdravog humora i šale – napomenuo je Pantić.
On dodaje da se dugo bavi humorom i ocjenjuje da je danas mnogo važno da ljudi gledaju predstave koje će ih razveseliti i razonoditi, jer ono što narod gleda na dnevnicima ubija ljude, pravi podjele i nesreće koje se dešavaju u svijetu i ne zaobilaze ni ove prostore.
– Ako nekada treba humor, mislim da je to sada. Treba da se opustimo i razonodimo i smatram da je to svrha mog postojanja, glumačkog i umetničkog i kao stvaraoca, pisca i glumca da ovaj svet obojim i ušarenim da bude lepši, zdraviji i nasmejaniji. Jedan dan bez smeha je promašen dan. Ja želim da ljudi u Istočnom Sarajevu žive duže od smeha koji su dobili od nas – naglasio je Pantić.
Ivana Panzalović, koja igra gospođu iz kruga dvojke koja traži muža, svoju srodnu dušu, za “Glas Srpske” kaže da ova predstava predstavlja vječitu potragu za nekim savršenstvom koje zapravo ne postoji, koje nam je možda pred očima, a nismo ni svjesni toga.
– Svi mi tragamo za savršenstvom u svakom smislu, tragamo za savršenim životom, za savršenim muškarcem ili ženom, za savršenim poslom, ali nekako sticajem životnih okolnosti uglavnom se ispostavi da je to nešto daleko jednostavnije nego što mi zamišljamo i da se temelji upravo na ljubavi – rekla je Panzalovićeva.
Ona je otkrila da je pozorište jedan dio njenog posla koji je samo zagrebala i načela, da je malo igrala u pozorištu i da se nada da će tek igrati.
– Od kada sam završila fakultet, ja sam više televizijska glumica, mnogo sam više snimala serije, nešto manje filmova, a što se pozorišta tiče, kratko sam igrala u Beogradskom dramskom i sada sam se pozorištu vratila posle dosta godina – napomenula je Panzalovićeva koja smatra da je za glumca jako važno da igra i u filmu i seriji i pozorištu.
Ona dodaje da je možda to nekome slično, a da su to potpuno različiti žanrovi i da je jedno iskustvo biti filmski glumac ili televizijski, a potpuno drugo biti pred publikom i igrati u pozorištu.
– Međutim, vremena su takva da ne možemo da biramo iako je dobro igrati i pred kamerom i pred publikom u pozorištu. Neki tvrde da uloge mogu da se biraju, a ja smatram da je to jako teško izvodljivo jer je ponuda glumaca velika, a potražnja daleko manja bez obzira na našu hiperprodukciju. Ja uzimam ono što mi se nudi, ali imam sreću da dobijam lepe uloge – ocijenila je Panzalovićeva koja je igra u seriji “Ubice moga oca” i trenutno snima “Igru sudbine”.
Panzalovićeva je dodala da je “Gospođa iz kruga dvojke” jedina predstava u kojoj igra, da je predivna i da je zbog toga jako srećna.
– Predstava je dobila neki život koji nismo mogli da naslutimo kada smo izašli sa premijerom. Iz jednog drugarskog predloga da radimo i da se skupimo posle desetak godina i uradimo predstavu za koju je Saša Pantić pisao tekst, koji ju je i režirao, pozvao me je i pošto mi se tekst svideo, ja sam pristala – navela je Panzalovićeva i dodala da je premijera održana u Slaviji, da je prošla fenomenalno i da su dobili lijepe kritike.
Glumac Andrija Kovač za “Glas Srpske” kaže da je ovo predstava o jednoj tipičnoj beogradskoj gospođi kojoj je trebalo mnogo vremena da shvati da joj je vrijeme da se uda, da je ona imućna gospođa iz čuvenog kruga dvojke koja posjeduje nekretnine, svoje knjižare i drugi kapital i da je ona dobra prilika.
– U ovoj predstavi postoji jedan komšija koji je smrtno zaljubljen u nju i ja koji sam iznenađenje predstave i u njoj igram polupropalog glumca koji dobija neverovatno izazovan zadatak u koncepciji predstave – rekao je Kovač.
On kaže da je kao glumac više vezan za pozorište, da je član Pozorišta KPGT u kojem je upravnik, direktor i osnivač Ljubiša Ristić.
– U pozorištu se osećam kao kod svoje kuće. Tu funkcionišem i sa pozorištem sam na ti, a što se tiče serija, i one su izazovne, ali daleko sam bliži pozorištu. Smeh je u današnjim okolnostima neophodan i imamo sreću da smo u tim vodama humora i komedije već dugo i da smo prepoznatljivi po humoru koji gajimo i Saša Pantić i ja i sva ta naša ekipa koja funkcioniše već dugo. Što se tiče humora, znamo i da prepoznamo dobar tekst i bavimo se humorom koji narod prepoznaje bez mnogo udubljivanja. Cilj je da se publika koja dođe na predstavu smeje tih sat i nešto vremena, a ne da se u celoj predstavi nasmeje dva-tri puta – napomenuo je Kovač.
On podsjeća da je u Kulturnom centru igrao dosta puta različite predstave, da je ovdje bio i u izvedbi Josipa Broza, što je takođe komedija sa nekim škakljivim porukama.
– Publika kada sa predstave izađe nasmejana i zadovoljna, u tome je poenta. Ako je nešto danas potrebno, to je smeh. I medicina je dokazala da smeh leči, a mi smo preuzeli ulogu da ispunimo taj zadatak – zaključio je Kovač.
KULTURNI CENTAR
Saša Šantić ističe da saradnja sa Kulturnim centrom Istočno Sarajevo traje punih 25 godina, da je ovdje igrao i dječije predstave, komedije i da sa direktorom Kulturnog centra Mladenom Jankovićem ima ne samo poslovne nego i prijateljske odnose.
– Istočno Sarajevo puni dušu i otvara oči i srce. Od 2000. godine do sada zaista se prolepšalo i povećalo, razmnožilo, i to mi je najmilije. Ta glad za kulturom ne prestaje, a ovde je publika zahtevna i zna šta je dobra predstava – rekao je Pantić.
