Ugledni profesor ustavnog i međunarodnog prava Judžin Kontorovič objavio je autorski tekst u Jerusalim postu gdje je na primjeru predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika objasnio licemjerstvo Evrope i upozorio Izrael o skrivenim namjerama pojedinih evropskih centara moći.
Profesor Kontorovič je podsjetio na događaje koji su se dešavali na međunarodnoj konferenciji o borbi protiv antisemitizma u Jerusalimu na kojoj je prisustvovao predsjednik Srpske Milorad Dodik kao i o pokušaju politizacije Interpola.
Dodik je u to vrijeme bio u Jerusalimu na međunarodnoj konferenciji o antisemitizmu koji je organizovao ministar za dijasporu Amihaj Šikli i vršen je pritisak da napusti konferenciju, piše Jerusalim post.
Izraelska štampa je objavila priču o tome kako je od vlade zatraženo da uhapsi Dodika.
Ono što izraelski mediji nisu prenijeli jeste da je samo tri dana kasnije Interpol saopštio da je odbio da izda potjernicu protiv Dodika, smatrajući da je zahtjev Sarajeva pravno neutemeljen prema pravilima Interpola.
Interpol dozvoljava samo da se njegov sistem koristi za traženje hapšenja traženih zbog “običnih zločina”.
Obični zločini mogu varirati od ubistva do masovnog ubistva, stvari koje su očigledno pogrešne ili široko kažnjene. Statut Interpola jasno kaže da se ne smije koristiti za “politička krivična djela”.
Sudska praksa organizacije, sadržana u njenom Repozitorijumu prakse iz 2024. o čl. 2 i 3 jasno pokazuju da pitanja koja uključuju ustavnu borbu unutar zemlje, kao što su zločini “rušenja ustavnog poretka”, ne ispunjavaju uslove.
Brzina kojom je Interpol odbio crvenu potjernicu pokazuje lošu namjeru pokušaja bošnjačkih vlasti u Sarajevu da uhapse predsjednika Srpske u Jerusalimu.
Dobijanje željenih rezultata
Uprkos brzoj akciji Interpola, vlasti BiH su dobile rezultat koji su željeli: negativne naslove oko Dodika i stvaranje utiska da je on međunarodni bjegunac, dok su mu ometali prisustvo na međunarodnoj konferenciji. Sam proces je bio kazna.
Činilo se da BiH nije uznemirena što remeti konferenciju o antisemitizmu, uprkos teškoj istoriji zemlje sa Jevrejima.
Ukratko, Sarajevo se angažovalo u jednoj formi zakona – naoružavajući legitimne postojeće pravne institucije za političke ciljeve – i u procesu njihovog korumpiranja – na šta bi Izrael trebao biti posebno osjetljiv.
Dodikov navodni “zločin” nije lako razumjeti, ali je očigledno takve prirode.
Optužbe protiv njega mogu poslužiti jednoj korisnoj svrsi – edukaciji izraelske javnosti o vanrednoj situaciji u zemlji, koja je na kraju dovela do sukoba Dodika i političkog Sarajeva.
BiH ima jedinstven oblik vladavine. Vrhovna vlast leži u rukama zvaničnika zvanog visoki predstavnik, evropskog birokrate kojeg je imenovao međunarodni konzorcijum koji čine evropske države. Visoki predstavnik je de fakto vicekralj zemlje.
On može da poništi vladine odluke, pa čak i da prepiše zakone, sam to kaže. On nije izabran od strane, niti je na bilo koji način odgovoran bh. javnosti ili bilo kojoj bh. ili federalnoj instituciji.
Funkcija visokog predstavnika proistekla je iz Dejtonskog sporazuma, kojim je okončan građanski rat u BiH. Ali Dejtonski sporazum, na koji su se složile srpske, hrvatske i muslimanske strane, nije dao diktatorska ovlašćenja – niti bilo kakvu zakonsku vlast – visokom predstavniku.
Međunarodni administratori BiH preuzeli su ta ovlašćenja nekoliko godina kasnije, uz podršku konzorcijuma stranih država.
Šta ovo čini mogućim?
Ono što sve ovo čini mogućim je evropska vojna sila koja ostaje stacionirana u BiH – mirovnjaci koji nikada ne odlaze.
Zakonodavna ovlašćenja visokog predstavnika nemaju nikakvu osnovu u Ustavu BiH, i čini se da su u suprotnosti sa čl. 2, koji predviđa da će zemlja biti “demokratska država, koja će djelovati pod vladavinom prava i sa slobodnim i demokratskim izborima”.
Vlada Srpske se usprotivila nedemokratskim ovlašćenjima visokog predstavnika za koje takođe vidi da su prvenstveno usmjerena protiv nje.
U proteklih nekoliko godina, visoki predstavnik je poništio nekoliko zakona Srpske koji su dovodili u pitanje njegova zakonodavna ovlašćenja.
On je zaobišao proces konsenzusnog donošenja zakona u BiH promjenom izbornih zakona. Nepoštovanje njegovih dekreta proglasio je zločinom.
Dodik je, kao lider Republike Srpske, u februaru osuđen za neposlušnost visokom predstavniku, što je sada zločin.
Sud ga je osudio na godinu dana zatvora i zabranio mu da se bavi politikom na šest, po sada neospornom globalnom obrascu pravosudnih organa koji pokušavaju da uklone nacionalne desničarske lidere iz politike tako što će ih zatvoriti.
Ustav BiH dozvoljava šefovima dva entiteta da direktno stupaju u kontakt sa drugim zemljama – a pokušaj centralne vlade da prekine diplomatsku posjetu Dodika grubom zloupotrebom procesa Interpola mogao bi se smatrati neustavnim. Ali u BiH je to zločin samo ako visoki predstavnik to želi.
Za Izraelce, čudna priča o političkim previranjima u BiH trebalo bi da istakne ogromno licemerje evropskih država.
Izrael ne donosi zakone koji bi upravljali palestinskim vlastima, niti čak poništavali njihove zakone – čak ni one poput „plati za ubistvo“ koji imaju za cilj ubijanje Jevreja. Ipak, Evropa optužuje Izrael da negira „samoopredeljenje“ – dok sama Evropa osnažuje tri decenije dug sistem vladavine prokonzula u BiH.
Kada Izrael djeluje na palestinskim teritorijama, on to čini zbog svoje suštinske samoodbrane, što je inherentno pravo država prema Povelji Ujedinjenih nacija.
Kada evropske države djeluju u BiH, one to čine na mnogo mračnijem tlu znajući šta je dobro za BiH” – navodi se u tekstu.
Pisac ovog teksta je Judžin Kontorovič, profesor ustavnog i međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Skalia Univerziteta Džordž Mejson i viši naučnik na “Kohelet polisi” forumu.
