Narodna skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju o ustavnim principima kojom je predviđeno da Vlada, u saradnji sa predsednicom Republike, pripremi tekst Ustava Republike Srpske kojim će se potvrditi sve nadležnosti Srpske, osim onih koje po Ustavu Bosne i Hercegovine pripadaju BiH.
Novim Ustavom Republike Srpske, između ostalog, Banjaluka će biti određena kao glavni grad Republike Srpske, a Pale kao prestonica Republike Srpske.
O proceduri za donošenje novog Ustava Republike Srpske, Narodna skupština će odlučiti nakon razmatranja teksta koji će predložiti Vlada Republike Srpske.
Republika Srpska može da menja ili donosi novi Ustav
Profesor Ustavnog prava Milan Blagojević objašnjava da je NSRS usvojila odgovarajuće deklaracije, odnosno u suštini odluke kojima je povukla saglasnosti date pre više godina da se deo ustavnih nadležnosti Republike Srpske prenese na nivo BiH u indirektnom oporezivanju, poslovima odbrane i bezbednosti i u sferi pravosuđa delu koji se odnosi na viski sudski i tužilački savet.
„NSRS je u petak samo odlučila da povlači saglasnost koja je data na ove oblasti i obavezala vladu Republike Srpske da i ona povuče potpis koji je stavljen na ova tri pomenuta sporazuma,“ kaže Blagojević.
On ističe da ovo može ali i ne mora da ima veze sa donošenjem novog Ustava Republike Srpske, jer ovo što je usvojeno nužno ne znači i donošenje novog Ustava ali može biti uvod u tako nešto.
Prema rečima Blagojevića, prvo se postavlja pitanje da li Republika Srpska može da donese novi Ustav.
„Naravno da može! I na to ima pravo jer takvo pravo proizlazi iz njenog ustavno–pravnog položaja kao jedne od federalnih jedinica u BiH, a Ustav BiH nijednom svojom odredbom ne zabranjuje entitetima da imaju Ustav, da menjaju postojeći Ustav ili da donose sasvim novi Ustav,“ objašnjava Blagojević.
Ono što se nameće kao drugo pitanje, napominje naš sagovornik, jeste ko donosi Ustav, jer tek posle Ustava se donose zakoni a ne obrnuto.
„Postavlja se i pitanje da li novi ustav Republike Srpske može biti usvojen bez Veća naroda Republije Srpske i odgovor na to pitanje je da može, odnosno, ne da može već mora da se donese bez Veća naroda,“ kaže Blagojević.
Ustav pa referendum
On objašnjava i zašto Ustav mora da bude donet bez Veća naroda:
„Ustav Republike Srpske razlikuje ustavotvornu vlast od vlasti menjanja postojećeg Ustava. Ustavotvorna vlast je ona koja donosi sasvim nov Ustav, a ne ona koja menja postojeći. U članu 69 Ustava Republike Srpske je propisano da samo Narodna Skupština Republike Srpske vrši ustavotvornu vlast, a to znači da može da donosi nov Ustav,“ objašnjava naš sagovornik.
Dakle, dodaje Blagojević, za Veće naroda je samo propisana mogućnost da vrši zakonodavnu a ne ustavotvornu vlast, i može učestvovati u menjanju postojećeg Ustav, ali ne i u donošenju novog.
„Imajući u vidu takve odredbe Ustava Republike Srpske, jasno je da novi Ustav Republike Srpske može doneti samo Narodna Skupština Republike Srpske . Naravno, ona opet saglasno Ustavu Republike Srpske može i ima pravo da donese Ustav i da ga uputi na referendum građanima u Republici Srpskoj pa da onda i oni glasaju da li su za novi Ustav ili ne. Moja je pretpostavka da bi narodna volja na referendumu bila pozitivna i da bi građani pozitivno reagovali na nov Ustav Republike Srpske,“ zaključuje naš sagovornik.
