Pesma „Pogledaj dom svoj anđele“ nastala je neobično, jer se sama pisala. Otišla je mimo moje volje, slike su same dolazile; nije baš najpravilnija rima, ali tako mi je došla, ispričao je frontmen „Riblje čorbe“ Bora Đorđević, u emisiji „Dok anđeli spavaju“, autorki Marini Rajević Savić.
„Pogledaj dom svoj anđele“ je pesma kojom „Riblja čorba“ završava svaki svoj koncert od 1985, kada je objavljena na albumu „Istina“.
„Jako sam je dugo pisao kako bih bio sasvim zadovoljan svakom rečju. I onda je pesma imala svoj život. Na svakom mestu različito zvuči – različito zvuči kada bend svira, različito zvuči kada je peva hor i svira simfonijski orkestar, različito zvuči u razrušenom Vukovaru, gde su u publici bila samo deca, različito zvuči u Štrpcu na Kosovu i Metohiji“, kaže Đorđević.
„Pogledaj dom svoj anđele“ – ljudi je slušaju, smeju se i plaču istovremeno
Upravo u Štrpcu mu se povodom ove pesme dogodila i neobična stvar – u ovoj varoši na vrhu Šar planine, Đorđević je, nakon koncerta otišao u garderobu da se presvuče. U garderobu je ušla Francuskinja, „pripadnica okupatorskih snaga“, kako Đorđević kaže, koja je tražila da još peva.
„Nikada nisam videla narod koji se smeje i plače istovremeno“, rekla je.
„Nećeš ni videti; nećeš ni razumeti taj narod“, odgovorio joj je on.
Dirljiva priča iz Beča
Đorđević se prisetio i kako mu je u Beču na železničkoj stanici hor Prvog srpskog pevačkog društva otpevao „Pogledaj dom svoj anđele“ iz voza koji se upravo spremao da krene. Horisti su videli Boru na peronu i spontano su počeli da pevaju.
„To je bila potpuno nestvarna situacija. Na praznom peronu, stojim, gledam i plačem – slušam kako oni kao anđeli pevaju. To je bio prvi put u istoriji austrijskih železnica da voz kasni u polasku, jer kada se pesma završila, pustili su da voz krene“, priča Đorđević.
Puno je bilo ubojitih scena u njegovoj karijeri, ali takvu snagu ima samo „Anđeo“, poentira sagovornik Marine Rajević Savić.
„Interesantno je da jedna ozbiljna pesma bude toliko slušana. Čak postoji jedna grupa ljudi koja je htela da predloži da ta pesma bude srpska himna. Naravno, mi imamo našu himnu, ali to sam shvatio kao kompliment“, kaže Đorđević.
„Anđeo“ vratio „Čorbu“ na velika vrata
Šesti album „Istina“ (od dvadeset koliko je ukupno izdala) Riblja čorba je izdala 1985, takođe pod neobičnim okolnostima. Prethodni album „Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju“ izdat je u proleće 1984. i nije naišao na dobar odjek kod publike. Ni turneja koja usledila nije baš najuspešnija; mnogi nastupi su otkazani, a grupu su napustili Momčilo Bajagić (koji je osnovao svoju grupu i sa debijem „Pozitivna geografija“ ostvario znatan uspeh) i Rajko Kojić.
Tada među članovima grupe pada odluka da urade novi album, „rokerskiji“, snažniji i angažovaniji. Kada su se, umesto Bajage i Kojića, grupi pridružio Vidoja Božinović Džindžer kao prva gitara, poznat po brzim i atraktivnim solo deonicama, a kao druga gitara prvo Zoran Dašić Daša (kasnije osnivač grupe „Legende“), a potom Nikola Čuturilo Čutura i kada se bendu pridružio stari bubnjar Vicko Milatović (koji se vratio iz vojske), preduslovi za nastanak albuma su ispunjeni.
Odbijanje zagrebačkog Jugotona da se na albumu nađu pesme „Snage opozicije“, „Alo“, „Dvorska budala“ i „Pogledaj dom svoj, anđele“, navele su „Riblju čorbu“ da se okrene beogradskom PGP RTB i, uz asistenciju producenta Džona Mekoja, snimi album istina.
O pesmi „Pogledaj dom svoj anđele“, Bora Đorđević je u intervjuu koji je svojevremeno dao srpskom rok novinaru Petru Popoviću za časopis „Rok“ rekao da, kada bi morao da se od svih pesama koje je napisao morao da se opredeli samo za jednu, to bila upravo ta pesma.
„Ona podrazumeva sve! Ali znači i jednu veliku satisfakciju. Da nije bilo te numere, ne bi više bilo ni „Riblje čorbe“. Kada su Bajaga i Rajko otišli, nastao je proces naše opšte sahrane. To je ujedno bila prva pesmu koju je vežbala nova postava. Čim smo je snimili, znao sam šta imamo u rukama. Ni za pedalj se nisam prevario u proceni njene značajnosti. Kada su mi u „Jugotonu“ saopštili da ta numera iz stotinu razloga ne može da se nađe na ploči, odlučno sam rekao: „Ma ne dolazite u obzir!“ Stavio sam je odmah pod mišku, vratio se u PGP RTB i oni su je prihvatili, iako je i njima bila pomalo škakljiva. I danas, posle toliko vremena, uživam dok je pevam. Ona mi predstavlja više od pesme i označava moj zaokret u pisanju tekstova. Postao sam malo čudniji, slobodniji i drugačiji nego u ostalim numerama“, rekao je tada Đorđević.
