Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju sećanje na svetu mučenicu Matronu Solunsku, vernicu koja je slavila Gospoda i čuvala veru od nehrišćana.
Kao devojka služila je u kući jednog Jevrejina u Solunu, gde je bila podvrgnuta ruglu zbog svoje vere u Hrista. Žena tog Jevrejina terala ju je da odbaci svoja verska ubeđenja i da počne da odlazi u sinagogu, ali Matrona je ponosno ćutala i u potaji se i dalje molila Hristu.
Doznavši da Matrona i dalje ide u crkvu njena gospodarica beše veoma ljuta, a naročito zbog Matroninog objašnjenja da Bog u crkvi živi, a od sinagoge je odstupio. Zbog toga je Jevrejka istuče i zatvori u jednu mračnu odaju, gde ju je, povrh toga, još i vezala. No sutradan je nađe odvezanu silom Božjom kako se moli i hvali Gospoda. Posle toga je u dva maha ponovo zatvaraše, dok je najzad ne umori glađu. Tada uze telo svete devojke i baci sa visine svoje kuće na zemlju.
Hrišćani uzeše telo mučenice i časno je sahraniše, a episkop Aleksandar, saznavši za čudesa koja su se desila ovoj svetoj mučenici, podiže crkvu na grobu njenom u koju položi njene mošti.
A zlu ženu uskoro je stigla pravedna kazna: Sa onog istog mesta na kući, sa koga je bacila telo Matronino, ona se omakne, padne na kaldrmu i razbije se namrtvo.
