Nikola Tesla, naučnik koji je unapredio civilizaciju dobio je novi portret, kroz oči, srce i pero Katarine Džonson, žene koja ga je najviše volela. Njena porodica izumitelju je pružila zaštitu i ljubav, a Katarinina naklonost prema “Niku” ostala zabeležena u pismima koja su razmenjivali. Pisma otkrivaju i do sada nepoznato, najnežnije lice genija.
Književnica Ana Atanasković napisala je dnevnik Katarine Džonson, “Moja ljubav Nikola Tesla”. U domu ove Njujorčanke održavale su se zabave za široki krug prijatelja, tu su se sretali naučnici, umetnici, glumci, pisci, Mark Tven, Radjard Kipling, Antonjin Dvoržak, Teodor Ruzvelt. Obavezan na svim druženjima bio je i naučnik iz Like, on je bio gost – domaćin.
Na našim prostorima Tesla je predstavljen kao genije koji je živeo gotovo monaškim životom, ali malo se govori o njegovoj ljudskoj dimenziji pre nego što je upao u finansijske probleme. Pre dolaska na drugi kontinent boravio je u centrima Evrope koji su vrveli od života. Ana Atanasković ga je predstavila kao čoveka koji je voleo ljude, ali i umeo da se predstavi u najboljem svetlu.
“Uvek se govori o godinama života kada je Tesla bio izolovan, kada je odbacio prijatelje i posvetio se samo nauci. Insistira se na tom periodu, kada je golubove, bio izdvojen od svih. Ali njegov život nije bio takav sve vreme, počevši od studiranja, zanimljivih dešavanja u Mariboru, gde se kockao. U Njujorku, radio je puno, spavao četiri sata, ali u vrhuncu najveće slave išao je na razne zabave i priređivao ih, družio sa finansijerima, porodicom Astor. Prijatelj mu je bio arhitekta Stanford Vajt sa kojim je išao na lude zabave”, objašnjava Atanaskovićeva i dodaje da je Tesla važio za dendija sa Pete avenije, fotografisao se na namerom, marketinški, znao kako da predstavi svoj rad.
Naočit i obrazovan, pun manira, voleo je da se lepo, skupoceno oblači, već tokom upoznavanja ostavio je jak utisak na Katarinu Džonson, a nije ni on ostao ravnodušan, odmah je pozvao celu porodicu u svoju laboratoriju.
Katarina je osetila Teslin pogled
Atanaskovićeva se usudila da proceni da je Katarina “osetila Teslin pogled”. Dokumentacija sa kojom se upoznala tokom istraživačko rada potvrđuje tu činjenicu.
“Katarina Džonson je najviše volela Nikolu Teslu, tu rečenicu sam pročitala u Galaksiji kad sam bila mala, htela sam to da proverim. Verovala sam instinktu, ali pisac mora da proveri činjenice. Krenula sam od njenih pisama i istraživanja tog perioda. Posle svega, proučavanja nje, njenog života, ali i drugih žena, imam utisak da se ona emotivno najviše približila Tesli. Koliko je mogla, on na taj način nije puštao žene u svoj život u tom periodu, za prethodni ne znamo”, kaže autorka.
Dodaje da je ova dama bila fascinirana Teslom, volela ga je, a emocije su bile pomešane, bila je to ljubav prema čoveku, prijatelju i muškarcu. Mučila ju je i strast koju nije mogla da zadovolji, ali je uspevala da se sa njom izbori, bila mu je podrška u radu i životu. Tesla je u njenoj kući imao toplinu porodice, koja mu je u Americi nedostajala, ukućanima je čak davao imena likova iz Zmajevih priča.
Katarina i Tesla razmenjivali su intimna pisma i poruke. U jednom, veliki naučnik čak govori o tome da će joj, ako zasluži, kupiti šešir.Ona mu je slala pisma po glasnicima, u sred noći, a naučnik je ovoj ženi slao neobične poklone, između ostalog i mini-maketu vetrenjače. Katarina je razumela prirodu i poruku te pažnje.
Ljubav osuđena na neuspeh
Tesla je bio prijatelj njenog muža, urednika čuvenog časopisa “Vek”, voleo je Teslu jednako kao i njegova supruga, oboje ih je poljuljao. Tu ljubav međusobno nisu krili:
“Taj trougao je bio jako zanimljiv, oboje su ga voleli i podržavali, Tesla je objavljivao tekstove u Robertovom časopisu, prevodio pesme Jovana Jovanovića Zmaja. Oboje su bili fascinirani njime, on je za njih bio “čarobnjak”, poznavali su mnogo poznatih ljudi, ali Tesla je bio specifičan. Bila je to pomalo čudna priča između njih. Tesla je znao da joj se dopada, imam utisak da je to znao i njen suprug”.
Znajući da nije mogla da dopre do njega, spisateljicu je u celom procesu najviše zanimalo, kako može da se oseća osoba koja zna da nikada neće moći da bude sa onim koga voli.
“To mi je bio put da razrešim šta sve čovek može da prođe, kroz koje emocije, kada mu se neko dopada, imate nadu, pokušavate, ali ovde je, uz svu Teslinu naklonost, bilo očigledno da ljubav neće moći da se realizuje. Ali uspela je više od svih žena da mu se približi. Da ga ugošćava, on je bio deo porodice, bilo je to pomalo čudno, taj trougao, ljubavno – porodični odnos”.
Njujork kao lik u romanu
Poseban lik u romanu je sam Njujork, Atanaskovićeva je opisala epohu, život u “Velikoj jabuci” u kojoj su se, pored čuda “čarobnjaka” Nikole Tesle, dešavala i druga. Amerika je ubrzano koračala u napredak, bilo je to zlatno doba razvoja naše civilizacije, a on joj je doneo mnogo. Katarina je to mogla da oseti, u dobroj meri i da razume.
Autorka s oduševljenjem priča o njenom prijemu u SAD, u svakoj instituciji u kojoj se čuva uspomena ne Teslu, bezgraničnom poverenju i želji da se osvetli druga strana njegovog života i ličnosti, na takav prijem u domaćim ustanovama nije naišla.
Atanaskovićeva ne isključuje mogućnost da će naučna javnost u Srbiji njenu knjigu dočekati na nož, jer, kako kaže, ovde vlada prećutno pravilo da se Teslinim radom može baviti samo nauka. Sa druge strane, misli da je upravo ovakav pristup dobar način da se za njegov rad zainteresuju širi krugovi.
Tesla je bio i prijatelj, miljenik glumice Sare Bernar, knjiga otkriva i deo tog odnosa, ali i u kojoj meri je naklonost prema Katarini Džonson mogla da utiče na njegov stvaralački rad.
Saznajte i koje su bile poslednje reči žene koja je volela genija, čija se pisma čuvaju u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, gradu koji je čak i posetila, da bi osetila Teslin narod.
