Pravoslavni vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan. Taj praznik se u narodu, s jedne strane dovodi u vezu sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhaičnijoj varijanti, sa svetim Vidom.
Kao državni praznik, obeležava se radno u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.
Pomen na Gazimestanu, komemorativna svečanost u Kruševcu
Srpski patrijarh Porfirije će na Vidovdan služiti arhijerejsku liturgiju u manastiru Gračanica, a potom i pomen na Gazimestanu. Na liturgiji u Gračanici, koja počinje u osam časova, sasluživaće vladika raško-prizrenski Teodosije, mitropoliti Joanikije i Hrizostom, vladika australijski Siluan i vikarni episkop Sava. Prisustvovaće i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
Posle arhijerejske liturgije u Gračanici, patrijarh će služiti pomen kosovskim junacima na Gazimestanu i svim novostradalnim mučenicima.
U Kruševcu će biti održana centralna komemorativna svečanost obeležavanja 633. godišnjice boja na Kosovu.
U okviru svečanosti, izaslanica predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić položiće venac na Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu.
U Crkvi Lazarici biće održana Sveta arhijerejska liturgija, a u 10 sati litija i pomen.
Uslediće polaganje venaca i cveća na Spomenik kosovskim junacima, dok će na platou ispred Doma sindikata biti otkriven spomenik Stanislavu Biničkom.
Na Trgu kosovskih junaka, u 20 časova, koncert će prirediti orkestar Ministarstva odbrane Srbije “Stanislav Binički”, a od 21 sat biće izvedena prva srpska opera “Na uranku” kompozitora Stanislava Biničkog.
Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra Prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.
Vidovdan se proslavlja dostojanstveno, mirno, bez veselja. U svim pravoslavnim hramovima služi se parastos našim vojnicima palim na bojnom polju, i svim do danas postradalim mučenicima koji su na razne načine život dali za pravoslavnu veru.
Po narodnom verovanju, važno je šta će se na ovaj dan videti, jer će se kasnije baš u tome imati uspeha.
Ponegde, izlazi se do podneva na groblja i donosi hrana, riba obavezno. Vidovdanska trpeza ove godine je posna, jer pada u vreme Petrovskog posta.
Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno.
U nekim sredinama, poput Mačve, na taj dan su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.
Postoji i običaj da žene uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.
Proslavlja se i kao dan grada Kruševca. Gradonačelnica Čikaga Lori Lajtfut 2021. godine proglasila je Vidovdan praznikom tog grada, ističući da taj praznik slavi pomirenje i izdržljivost naroda koji je bio potlačen, koji stremi ka slobodi, dostojanstvu i jednakosti – univerzalnim idealima koji inspirišu.
