Proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica smatra da je BRIKS novi okvir u koji će stati sve ono što ne želi da bude pod neokolonijalnom, odnosno postkolonijalnom šapom koja je držala praktično čitavu planetu dva, tri vijeka.
“Sad je došlo vrijeme razračunavanja koje ne mora da bude ratno, iako će tu biti ratova. Uostalom, Indija i Kina imaju sporove oko granica, pa su u istoj toj grupi. Ujedinjene nacije i međunarodno pravo je tako pokleklo, izgubilo je onu silu koju je imalo i u takvom neredu jako je dobro da se stvara novi poredak”, rekao je Kusturica za “Sputnjik”.
On je ocijenio da dok zemlje koje su se srele proteklih dana na Samitu šefova država u Kazanju ne stvore svoj monetarni finansijski sistem, dotle će Amerikanci biti prvi.
“A mislim da nam za ovo o čemu govorimo treba još godina dvije, da ćemo imati jedan paralelni finansijski sistem i ekonomiju koja neće zavisiti od federalnih rezervi, odnosno koliko ima dolara ili koliko će se doštampavati. Kad se smanji okvir unutar kojeg je dolar valuta koja vlada, onda će Amerika izaći na čistac sama sa sobom. A taj čistac ne znamo šta će da bude”, dodao je Kusturica.
Na pitanje da li je austrijski književnik i nobelovac Peter Handke, kojeg ima i u njegovoj novoj knjizi “Pobunjeni anđeo”, simbol novog slobodnijeg i pravednijeg svijeta, Kusturica je rekao da Handke po svemu zaslužuje jednu knjigu i mnogo pažnje, da je riječ o čovjeku koji je u vrijeme bombardovanja Beograda, Srbije i Republike Srpske stigao tu da živi sa srpskim narodom pod bombama.
“Takvu stvar može da izvede samo veliki heroj, odnosno čovjek kod koga nema granica između životopisa, onoga što živi, i pisanja koje dolazi iz njegove neuhvatljive prirode, koje ima žanr koji nikad na planeti nije postojao, niti će postojati, koji je duboko ljudski. Sve što je Handke radio, manje-više je na kraju poklonio nama. I ja mislim da je zbog toga i dobio Nobelovu nagradu”, dodao je Kusturica.
On je istakao da je onaj koji ostvaruje smisao kroz žrtvovanje za druge čovjek, a da je isto to i pobunjeni čovjek.
Kusturica je, između ostalog, rekao da dijeli aktuelne probleme kroz koje prolazi srpski narod i da pokušava da bude od koristi za njegovo preživljavanje u ovim teškim uslovima.
Govoreći o Ukrajini, Kusturica je istakao da je veoma važno solidarisati se sa pravoslavnom braćom koja su ugnjetena u Kijevu, te ocijenio da će tu na kraju sve doći na svoje mjesto i da će ono što je rusko biti rusko.
“Zašto? Zato što je taj multikulturni recept propao na ispitu, upravo na onom na čemu je nezavisna Ukrajina ugnjetavala u tom dijelu, zabranjivala jezik”, dodao je Kusturica.
Kusturica je rekao da je zahvaljujući ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu postao pisac, jer kada je prvi put rekao nešto pozitivno o Putinu, onda je odmah krenula restrikcija na Zapadu koja je bila suluda.
Govoreći o tome da je nobelovcu Ivi Andriću posvetio cijeli jedan grad, ali da od njega nije preuzeo uvjerenje da je u ćutanju sigurnost, Kustrica je istakao da je to zato što se danas ne može reći da je u ćutanju sigurnost.
“Danas možeš da se praviš lud da se ništa oko tebe ne dešava i da budeš slobodno žrtva toga što ćutiš. Danas se čovek brani verbalnim rafalima bolje nego ćutnjom”, naglasio je Kusturica.
Prema njegovim riječima, različita vremena – različite ideje i ideali, a Andrićev je bilo ideal da bude miran i da stvara.
“A moj ideal je da u svoju društvenu zajednicu unesem što više mogu. I utoliko je moj diskurs, u stvari, jak da bi sve ono što kod mene vrijedi bilo preneseno na ljude s kojima živim”, dodao je Kusturica.
